Imam platnenu torbu iz neke knjižare u Londonu koju sam kupila 1987. Još je koristim. Ručke su sada tamnije od ostatka torbe i na dnu je mrlja koja nikada nije izašla, ali stvar odbija da umre.
Prošao sam možda petnaestak torbi u posljednjih šest godina. Većina ih je završila u smeću jer su se drške pokidale ili je tkanina dobila onaj kiseli miris koji se ne ispire.
Zato sam želeo da znam šta sam uradio drugačije.
Neko se nasmijao i rekao da ništa ne radim. Ja samo koristim kesu i perem je kad izgleda prljavo. Hladna voda. Objesite ga na liniju. To je to.
Faktor težine
Mislim da je razlika u tome što je moja torbateži pamuk. One koje kompanije dijele na konferencijama su tanke. Za njih jedva ikakvu težinu. Osjećaju se jeftino jer su jeftini. Tkanina se počinje ljuštiti nakon nekoliko pranja, a šavovi se rastavljaju na uglovima gdje je opterećenje.
Torbe koje traju su one sa nekom težinom.Dvanaest unci platna ili teže. Onaj za koji zapravo morate da platite.
Ali čak i oni će se raspasti ako se prema njima ponašate loše.
Toplina je neprijatelj
Toplina je velika.Upropastio sam torbu ostavljajući je u autu tokom ljeta. Zaboravio sam da je u gepeku. Kada sam ga pronašao nedelju dana kasnije, cela stvar se smanjila i ukočila. Teksaška vrućina će to učiniti. Pamučna vlakna se skupljaju i više se ne opuštaju.
Ista stvar se dešava i u sušilici. Moja žena sve baca u sušilicu na visoko, a ja sam naučio da ne ostavljam svoje torbe nigdje gdje bi ih mogla naći. Jedan ciklus i vrećica je gotova.
Hladno pranje. Osušite se. Nije komplikovano.
Suočavanje sa mrljama
Mrlje su složenije. Pamuk upija stvari i drži ih.Bilo šta sa uljem u sebi je loša vijest.Dobio sam mast od slanine na jednoj vrećici i pokušao sam je oprati tri dana kasnije. Pega je izbledela, ali nikada nije nestala. Trebao sam se odmah pozabaviti time.Sapun za suđe na mokroj krpi prije nego što se mrlja stvrdne.To obično radi.
Problem plijesni
Plijesan je druga stvar.Pamuk plus vlaga i nema protoka zraka jednaki su tom pljesnivom mirisu i ponekad stvarnim vidljivim dlačicama koje rastu na tkanini. Desilo mi se sa torbom koju sam ostavio u garaži preko zime. Garaža nije klimatizovana i ovdje imamo vlažna ljeta. Do proljeća torba je imala zelene mrlje. Izbacio je.
Popravka je dosadna.Držite ih na suvom mestu.Ormar sa pristojnom cirkulacijom zraka je u redu. Neki ljudi stavljaju te male paketiće silika u torbe. Ne opterećujem se ničim od toga. Moja kuća jednostavno nije toliko vlažna, pretpostavljam.
The Environmental Math
Postoji studija iz Danske koja se spominje kad god neko priča o pamučnim vrećama i okolišu. Piše da trebate koristiti pamučnu vrećicu nešto poputsedam hiljada putaprije nego što nadoknadi ekološke troškove izrade. Taj broj zvuči izmišljeno, ali dolazi iz stvarnog vladinog izvještaja. Izračun ipak ovisi o mnogim pretpostavkama. Šta se računa kao ekološki trošak. Kako to merite. Bilo da uzmete u obzir šta se dešava sa plastičnim vrećama u okeanu. Različite pretpostavke daju vam različite brojeve.
Ne znam da li sam torbu koristio sedam hiljada puta. Verovatno ne. Ali koristio sam ga više nego bilo koji drugi, i to mora da se računa.
Jednostavna istina
Torbe koje prežive su one koje se naviknu. Čini se jednostavno, ali većina torbi koje ljudi posjeduju jednostavno sjede na hrpi. Izložen ničemu. Zaštićen od ničega. Na kraju bačen a da nije rasklopljen.
